W kao voleti vaginu

ILI: ŠTA NAM PODVALJUJE PROPAGANDA INTIMNOG ZDRAVLJA?

Istraživanja odnosa prema sopstvenom telu pokazuju da žene imaju daleko nepovoljniji stav prema genitalijama nego muškarci. Ništa čudno, s obzirom na to da se muškarci  češće susreću sa svojim dokazom muškosti koji ih, po prirodi stvari, više puta dnevno podseća na svoje prisustvo. Neminovno je za svakog muškarca da dobro poznaje sopstveni penis, da ga odmerava i tretira kao ‘glavu za sebe’. Biologija žene je, pak, pritajena. Žene gotovo nikada ne diskutuju o dubini koliko muškarci o dužini, vagina nikada nije izložena pogledu ponosne vlasnice niti stremi da objavi svoje uzbuđenje celom svetu. Tipična priča o muškom – spoljašnjem i ženskom – unutrašnjem svetu. Da li to stvarno znači da smo biološki predodređene za otuđenost od sopstvene vagine koja je skrivena tamo negde…? Ili još gore, da prema centru ženskosti, zadovoljstva, stvaranja i moći, gajimo emocije prezira i stida? Američka istraživanja navode da se 9 od 10 žena stidi sopstvene vagine. Možemo samo pretpostaviti da bi kod balkanske žene taj odnos bio 10 na 10, jer nikome ne bi ni palo na pamet da sprovede istraživanje tog tipa. Zvuči banalno? Možda, ali je simptomatično i nimalo bezazleno.

Setite se svih 1037 večno ženskih i naizgled banalnih saveta za šminkanje usana koje nam ostavljaju u amanet od egipatskih glinenih pločica do punog Cosmo kolora. Usne negujemo, bojimo, iscrtavamo, povećavamo, ističemo i naglašavamo… vooolimo sočne i pune usne. Zašto? Pitanje estetike, lepote, mode i stila? Naravno, ali pre svega – pitanje vagine. Sva ta nega i briga oko usana zapravo je dozvoljen način da signaliziramo da imamo (požudnu) vaginu. Usne nisu tabu. Vagina jeste. Priča o usnama je priča o senzualnosti, poljupcima, romansi, zavođenju. A priča o vagini? Paaa – nema prave priče o vagini. Ako je ima, onda je svedena na tematiku ‘vaginalnih problema’, mesto zbivanja je vaginalna flora, filozofska potka razmatra narušavanje ravnoteže u tom (pH) svetu, glavni likovi su bakterije i infekcije, idejna osnova priče temelji se na rizicima i merama opreza, a narator je obezličen pojednostavljenom medicinskom terminologijom (i verovatno otuđen od sopstvene vagine, ako je uopšte ima). Servirana poruka glasi: imaš vaginu – imaš problem! Čim ustanovimo da imamo vaginu, dobijamo ‘uputstva za njeno održavanje’ (ali ne i za upotrebu; upotreba vagine je visokorizična). Paradoksalno, najčešća pravila za zdravu vaginu usmerena su na suočavanje sa potencijalnim bolestima. Kao kada bi se kroz savete za zdrave i lepe usne konstantno provlačile pretnje herpesom, aftama i žvalama… ili kada bi se svaka priča o poljupcu svela na brojke o razmenjenim bakterijama. Rigidna medicinska priča, priznaćete, nije seksi. Kada bi nas neki dokoni lekar (po mogućstvu u penziji) neprekidno upozoravao na sve moguće rizike i simptome potencijalnih bolesti koje (isto tako dokone) vrebaju svaki pojedinačni deo na našim telima… verovatno bi anksioznost postala uzrok smrti #1, možda bismo se samovoljno opredeljivali za amputaciju najrizičnijih delova (bolje sprečiti nego lečiti) ili bismo sišli s uma (pre nego iz samog tela). Srećom, naša tela još uvek nisu izložena tako sveobuhvatnom ataku upozorenja. Vagina jeste.

TAKOZVANA PRAVILA ZA ZDRAVU VAGINU

1. Redovni preventivni pregled ginekologa, jednom godišnje.

Ovo zvuči razumno. Svaka od nas koja bi se javno suprotstavila ovom zahtevu rizikuje reputaciju zaostale primitivke. Kada smo već tako naprednih shvatanja, zašto onda ne bismo insistirali na redovnim godišnjim pregledima kod… pulmologa, kardiologa, otorinolaringologa, dermatologa, urolog se u zlu ne spominjao…? Zar je vagina zaista najslabiji organ ljudskog tela, organ koji stalno mora biti pod (medicinskom) kontrolom? Odlazak kod lekara je stvar prevencije samo kada je lekar – ginekolog. Bilo koji drugi lekar dijagnostifikuje bolesti; kod ginekologa treba ići da bi nam jednom godišnje – dijagnostifikovao zdravlje. Ako se dogodi da na takvom pregledu ginekolog otkrije nešto pre nego što nam je sama vagina signalizirala problem – čak ni to nije prava prevencija, jer poremećaj, očigledno, već postoji. Ginekolog će po pravilu lečiti simptome, pitanje je da li će otkloniti pravi uzrok bolesti. Zašto? Jednostavno zato što telo samo ispoljava patnju psihe. Ginekološki problemi najčešće nastaju kao manifestacija neprihvatanja seksualnosti, seksualnog nezadovoljstva, inhibiranosti ili nasleđa porodičnih tabua. Stav o genitalijama jedan je od važnih faktora (ne)prihvatanja seksualnosti. Ako verujete da je vašoj vagini svejedno šta osećate prema njoj, razmislite još jednom. Najbolja moguća prevencija leži u vašem odnosu prema sopstvenom središtu ženskosti.

2. Ne potcenjujte vaginalne tegobe! Svrab, peckanje, promena boje ili neprijatan miris sekreta mogu biti znak ozbiljne bolesti.

I sa ovim savetom je sve u redu, osim što je fokus navodnog očuvanja zdravlja ponovo pomeren ka simptomima bolesti (i to ozbiljne). Tokom menstrualnog ciklusa boja sekreta varira (od providne do mlečno bele), a u vreme ovulacije i seksualnog uzbuđenja lučenje je pojačano – što svakako nisu znaci za uzbunu. Da bismo pravilno primećivali promene, prvo moramo dobro poznavati sopstvene telesne procese – što nije baš jednostavno, s obzirom na to da savremeni higijenski uslovi kreiraju nuspojavu gađenja prema telesnim tečnostima generalno. Alarmantno je da toliko žena zdrav i normalan vaginalni miris smatra neprijatnim. Dokaz – parfimisani higijenski ulošci uporno i uspešno opstaju na tržištu: summer fresh, ocean breeze, water lily… Da zaista treba da miriše na lokvanj, ne bi bila vagina. (I da je lokvanj tako idealan, žapci iz bajki bi mu ostajali odani umesto što prolaze kroz metamorfozne muke u ime vagine.)

3. Ne lečite se sami. Lekovi prepisani vašim prijateljicama neće pomoći i vama.

Naravno. Svaka vagina je jedinstvena. Nažalost, većina nas o tome nema pojma. Kada je različitost u pitanju, dobronamernim savetima programiraju nas da usvojimo vaginu kao mesto sklono raznovrsnim nevoljama. A pošto smo po prirodi dezorijentisane, nije nikakvo čudo što ginekološke probleme lečimo pilulama protiv migrene i obrnuto.

4. Ne menjajte seksualne partnere. Mogu biti nosioci seksualno prenosivih bolesti – klamidije, HPV virusa, gonoreje, sifilisa.

…Kuge, španske groznice, tifusa, tuberkuloze, velikih boginja… paranoje? Svet će zasigurno biti bezbednije i lepše mesto ako svako seksualno privlačno biće primarno budemo posmatrali kao pokretno skladište virusa i infekcija. Problem prenaseljenosti planete bez sumnje će se rešiti ako sam seks proglasimo zaraznim! Pitanje sigurnog seksa je jedno, ali „ne menjajte seksualne partnere“!? Bilo da je propaganda monogamije ili totalne apstinencije – previše je. Dakle, menjajte partnere – i kondome!

5. Tokom seksualnog odnosa sa privremenim partnerom, obavezno koristite kondom.

Potrošeno je već i previše reči na dilemu ko od slučajnih partnera u odsudnom trenutku treba da izvadi kondom. U idealnom svetu to ne bi bilo važno niti bi pregovor o kondomu remetio spontani tok predigre. Naravno da smo daleko od takve seksualne idile i da je veća doza odgovornosti za bezbedan seks ubrizgana ženama. Faktori odgovornosti i procene rizika modifikuju seksualno ponašanje žene do krajnjeg oblika samokontrole, dok će muškarac o tome misliti posle. Da li ste ikada videli reklamu za kondome u kojoj bi muškarac izgovorio čuvenu ‘žensku rečenicu’: „Ili kondom, ili ništa od seksa?“ Bilo bi smešno, zar ne? Uobičajen scenario je da muškarac umesto kondoma ima čitav arsenal izgovora od „Čist sam“ do „Ne brini, za 10 godina napravio sam samo jedno dete“. Po pravilu, žensko odgovorno ponašanje tumači se kao da žene treba nagovarati na seks. Stanje bliže stvarnosti je da muškarce treba nagovarati na bezbedan seks.

6. Posle velike nužde se operite, a ako niste u mogućnosti onda se obrišite papirom od napred prema pozadi.

Naravno, zašto ne bismo od proste fiziologije napravile kompleksan ritual! Higijenski teror svoje vrste. (Zar iko u istoriji žena zaista dosledno sprovodi ovo pravilo?) Kuda vodi opsesivno ribanje tela ako nam je um nepovratno zagađen idejom (potencijalnih) bolesti?

7. Obratite pažnju na sapun ili šampon pri pranju intimne regije. Oni mogu dovesti do pojave alergije  i poremetiti normalan pH intimne regije.

Ovo svakako ima smisla – vagina voli blage i neutralne preparate za higijenu. Ali… kontekst u koji je poruka smeštena menja njeno značenje. Informacija se plasira u (društveno odgovornoj) kampanji za, ni manje ni više, nego baš za preparate namenjene intimnoj higijeni. Kako u prevodu primamo ovu naizgled sasvim razumnu poruku? „Ako ne koristite Multi-Gyn proizvode, zapatićete alergiju ili neku infekciju“. Iako je donekle razvodnjena, i dalje je metoda zastrašivanja. Možda je Multi-Gyn stvarno dobar; pitanje je – da li je zaista neophodan?

8. Obratite pažnju na sastav tkanine od koje je izrađen donji veš jer može dovesti do pojave iritacije i alergija. Pri ponavljanim zapaljenjima vagine, koristite isključivo pamučni donji veš.

Zašto nas za promenu ne savetuju da uopšte ne koristimo donji veš? Ozbiljno. Neki ginekolozi zastupaju tu drsku tezu. Tvrde da je tokom letnjih meseci nositi donji veš isto što i ceo dan boraviti u mokrom kupaćem kostimu. Rešenje? Vagina voli letnji povetarac. Pustite je da diše (makar noću). Ako vam nije baš stalo do izgradnje sopstvenog seksipila, možda vam je stalo do očuvanja planete? Ok. Više od 10% svetske upotrebe pesticida i oko 25% insekticida odlazi baš na uzgajanje pamuka. Ako ne nosite (pamučni) veš, nemojte to doživljavati kao bestidno pokazivanje genitalija. Zapravo pokazujete koliko ste eko-frendli!

9. Za vreme menstrualnog ciklusa redovno menjajte tampone i uloške.

Hvala na podsećanju, toga se nijedna od nas zasigurno ne bi sama setila. Poslednjih godina toliko smo drske u emancipaciji, da krvarimo gde god nam se prohte. Nečuveno. (Zar nemate utisak da većina ovih ‘pravila’ nipodaštava ženski razum?)

10. Ako imate ponavljane vaginitise, uvedite dodatnu higijenu posle seksualnog odnosa. Isperite vaginu pripremljenim rastvorom za vaginalno ispiranje.

I još jednom, seks je toliko prljav, da je najčistije nemati ga uopšte; naročito ako ste žena sa vaginom. A šta se dogodilo sa činjenicom da je vagina organ koji poseduje moć samočišćenja? Baš kao i oči.

Propaganda vaginalnog zdravlja podvaljuje nam se kao pripremni trening za borbu protiv bolesti. Kao da su takozvani ‘ženski probemi’ neminovno stanje svake vagine. Gde je prava prevencija?

10 SAVETA ZA ZDRAVU VAGINU

1. Vodite redovan seksualni život.
2. Masturbirajte. Svakodnevno. Seksualno savršenstvo ne dolazi kao dar od partnera, nego od vas samih.
3. Klitoris – jedini organ čija je uloga isključivo u užitku – nikada ne zanemarujte tu činjenicu!
4. Ako još uvek niste, pronađite G-tačku. (Ne bogohulite – naravno da postoji.) Vežbajte tehnike za žensku ejakulaciju.
5. Radite Kegelove vežbe.
6. Podvale o ‘slabijem polu’ eliminišite činjenicom da prirodni vaginalni lubrikant sadrži skvalen – istu supstancu koja se nalazi u jetri ajkule.
7. Transformišite PMS u PMM (predmenstrualna moć).
8. Promenite intimnu frizuru, uradite vadžazl… nosite lep donji veš čak i kada ste vi jedina osoba koja će to videti.
9. Zaboravite donji veš. Udobno je i seksi.
10. Volite svoju vaginu. Uzvratiće vam višestruko.

Pre nego što prokomentarišete ovaj tekst, obavezno se konsultujte sa svojom Vaginom.